Gletovanje po običaju izvršava majstor moler. Gletovanje je postupak finog ravnanja unutrašnjih ili spoljnih zidova pomoću glet hoble i špahtle, kao priprema za krečenje. Koristi se kada neravnine nisu veće od tri milimetra, pošto se glet skuplja prilikom sušenja.

Priprema
Glet-masa se muti u dva navrata:
u prvom se masa sjedinjuje sa vodom, posle čega se ostavlja petnaestak minuta da "povuče";
u drugom se razbijaju sitne grudve koje ostanu nerastvorene.
Ponekad, u glet-masu dodaje se firnajs da bi se površina bolje "upeglala".

Nanošenje
U zavisnosti od toga šta će se nanositi na ogletovani zid, može se raditi od jedne do tri ruke gletovanja:
jedno nanošenje se koristi pre stavljanja tapeta;
dva nanošenja se koristi za klasično krečenje;
tri nanošenja, jedno za drugim, ili u kombinaciji sa dupleksom se koristi za akrilne boje, otoćento, špatulat i druge finije tehnike kod kojih je bitno da zid bude idealno ravan.

Završni radovi
Šmirglanje se obavezno izvodi posle gletovanja, kada je zid suv, da bi se uklonili eventualni risevi i brazde koji se neminovno pojavljuju, u manjoj ili većoj meri. Za akrilne boje i fine tehnike šmirglanje se izvodi pod reflektorom i granulacija šmirgle za te radove trebalo bi da bude veća od 180.
Osušena glet-masa je higroskopna te upija previše boje. Da bi se to izbeglo, pre bojenja se nanosi podloga koja je jeftinija a smanjuje upijanje boje. Međutim, treba naglasiti da ako se boji akrilnim bojama nanošenje specijalnih podloga za akrilne boje (npr. crillux) može stvoriti više štete nego koristi, jer će uticati da po nanošenju prvog sloja boje zid postane šaren a ušteda boje može biti toliko mala da ne kompenzuje ovaj nedostatak. Posledica toga je da akrilne boje obično zahtevaju tri ruke nanošenja a bez podloge samo dve, što je uzevši u obzir i cenu podloge značajno.